Istorija - Mediči -
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 26 đ Nivo: Filozofski

Renesansa - period preporoda, obnove, procvata i prosperiteta u evropskoj kulturi, umetnosti i nauci - oslobodila je qude mračnog sredwovekovnog totalitarnog crkvenog uticaja. Međutim, medaqa koju je Evropa držala u svojim rukama imala je i lice i naličje. U sferi nauke i umetnosti su u ovom periodu nastala dela koja nas i danas očaravaju svojom lepotom. Sa druge strane, oslobađawe od uticaja katoličke crkve dovelo je do jačawa kraqevskog apsolutizma i centralizma. Ideal o stvarawu jedinstvene hrišćanske Evrope, koji se prožima kroz čitav sredwi vek, nestao je sa stvarawem apsolutističke monarhije. Uspon i jačawe apsolutizma od Evrope je načinio poprište stalnih ratova vođenih zbog novih teritorija, ličnih prestiža, dinastičkih interesa. Ipak, i pored jačawa moći apsolutističkih monarhija i wihovih vladara, crkva je još uvek imala veliki duhovni uticaj u čitavoj Evropi koja se vekovima nalazila pod wenim uticajem. Za kratko vreme se nije moglo iskoreniti nešto što je vekovima gomilano u qudskoj svesti. Zbog toga početkom XVI veka reformacija, pokret koji inicira Martin Luter protiv zloupotreba Vatikana i katoličke crkve, zahvata čitavu Evropu i dovodi do verskih ratova koji su obeležili čitav XVI vek i učinili ga vekom krize velikih razmera i oštrine. Međutim, reformacija je bila pukotina kroz koju su, pored nezadovoqstva naroda prema crkvi, procurila i ekonomska, socijalna i politička negodovawa.
Evropska pozornica obilovala je, u burnom i dinamičnom XVI veku, ličnostima koje su svojim delima udarile pečat na stranicama istorije. Imena nekih okićena su rečima hvale dok oni drugi i danas uz svoje ime nose etiketu nimalo laskavog karaktera. Kriterijumi svrstavawa u jednu ili drugu grupu su razni, a liste nikada konačne i potpune, jer uvek neko ime koje to, možda, i ne zaslužuje, bude okaqano, a ličnost koja zavređuje kritiku, ostane upamćena kao dobrotvor. Na spisku imena onih čije je ime pomiwano u lošem kontekstu, uglavnom, se navodi i ime Katarine Mediči. Međutim, postoje i oni koji ne dele takvo mišqewe. Diskusija o tome ko je, i kakva, zapravo bila Katarina Mediči i danas je otvorena među istoričarima koji se bave wenom ličnošću.
Od naših istoričara niko se detaqnije nije pozabavio proučavawem života Katarine Mediči. Detaqnije su wen život izučavali strani istoričari, a naročito francuski i italijanski. Dok su Francuzi, čini mi se sa velikom dozom subjektivnosti, napadali wu i weno italijansko poreklo na koje su gledali kao na projektor svega negativnog što se u Francuskoj zbilo u drugoj polovini XVI veka, Italijani su osporavali takav stav i pokušali svojim delima, posmatrajući malo objektivnije, da se na ličnost i regenstvo Katarine Mediči gleda drugim očima.
Donošewe zakqučka o strukturi ličnosti Katarine Mediči i wenog uticaja na događaje u Francuskoj u drugoj polovini XVI veka iziskuje podrobno pretresawe zbivawa iz evropske istorije perioda u kome je živela i delovala.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]